Traume iz detinjstva impregniraju ličnost i njihov utica ne nestaje sa vremenom. Detinjstvo igra presudnu ulogu u našem životu. Fizička i psihološka iskustva tokom detinjstva i eventualne traume u njemu, ostavljaju dubok trag u nama. Vreme na žalost tu ne pomaže. To ne znači da se ne može prevazići.
Ako čovek ima traume iz detinjstva, ne znači da ne može u potpunosti da uživa u životu, kada otkloni njihov energetski uticaj.
To obično zahteva precizne terapiske procese ili vrlo duboki lični proces. U svakom slučaju ovo je deo kojim treba da se ozbiljnije pozabavimo na našem putu ličnog rasta i razvoja.
Karakteristike trauma iz detinjstva
Postoje karakteristike koje nam ukazuju da je neko imao traume iz detinjstva, koje još uvek nije prevazišao. Ako ste imali teško detinjstvo, vredi sagledati da li su neke od sledećih karakteristika deo vas i vašeg načina života. Ako jesu, vreme je da se adekvatno pozabavite njima. To će pomoći vama, vašim najbližima a i vašim potomcima.
Razdražljivost
Kod osoba koje nisu prevazišle svoje traume iz detinjstva, uobičajeno je da nose u sebi mnogo energije besa. Oni ne moraju biti nasilni, ali kod njih je tipičan nizak prag tolerancije i skloni su agresivnoj reakciji. U njihovom prisustvu dominira utisak da će eksplodirati svakog trenutka i ako to ne urade. Njihova razdražljivost primetna je i prema predmetima i prema osobama. Može se videti napetost u njihovim gestovima i po načinu kojim govore. Energiju besa ne mogu sakriti kroz svoje ponašanje, čak i ako nisu agresivni.
Odbijanje komplimenata
Osobe koje se nisu oslobodile svojih trauma iz detinjstva nisu u stanju da dovoljno cene sebe. I takve osobe često ne osećaju ljubav prema sebi. Često se osećaju inferiornim ili pak u nekim situacijama i superiornim. Superiorno se osećaju samo u fizičkom izgledu. To je mehanizam da nadoknade svoje loše mišljenje o sebi. Iz tog razloga oni obično odbijaju druge komplimente (koji se ne tiču njihovog izgleda).Uvereni su da nikada nisu dovoljno dobri. Nervira ih ako im neko ukaže da se ističu u nečem drugom osim izgleda. Oni ne razumeju da neko može imati pozitivnu predstavu o njima, jer kod njih dominira autodestruktivna energija mržnje prema sebi.
Inhibicija
Osobe koje su u strahu da kažu šta misle ili da urade šta žele su možda preživele traumu u detinjstvu. Traume iz detinjstva čine ih inhibiranim kada se moraju samouvereno predstaviti u različitim situacijama. Pojavljuju se energije izolacije, straha od drugih, uz poteškoće u povezivanju sa drugim osobama. Postoje osobe koje su iz drugih razloga introvertni i ne vole društvene situacije. Oni nemaju problem da javno kažu šta misle. Kod osoba koje su doživele neku traumu u detinjstvu i nisu je prevazišli, one žele da prođu neopaženo i preferiraju da ne privlače pažnju.
Potreba za stalnim izvinjavanjem
Zbog doživljene traume iz detinjstva može se pojaviti nedostatak energije samopouzdanja. Sa njom se pojavljuje, kod takvih osoba, osećaj da bilo šta da kažu, da će druge iznervirati. Potrebu za izvinjavanjem te osobe imaju i kada žele nešto da kažu, urade, napuste prostoriju… Neke osobe idu dotle, da bi se izvinjavale i zato što postoje i što su prisutne na ovom svetu. Ovo je jedna od najvećih posledica traume iz detinjstva koja nije zalečena i prevaziđena.
Potreba da se beži od sukoba ili da se živi u njemu
Traumatična detinjstva su obično deo vrlo konfrontirane porodice. To je sredina gde su energije neslaganja i agresije svakodnevne i podrazumevajuće. U takvoj sredini sa izrazitim jakim i lošim energijama svaka izgovorena reč ili neodgovarajući, neprihvatajući potez može izazvati novu energetsku buru. Ona proizvodi nove probleme i konfliktne situacije . Za posledicu imamo nova energetska čvorišta koja generišu probleme u porodici i van nje. To je razlog što osoba, koja živi u takvoj sredini kao dete, može rasti sa fiksacijom i strahom od sukoba. Oni koji se plaše sukoba, zbog ovakvog odrastanja, beže od sukoba po svaku cenu. Takvi ljudi su spremni da negiraju svoja uverenja, kako bi izbegli bilo kakvu protivrečnost. Oni koji konflikt pokušavaju da reše srcem, proizvode nove probleme i sebi i drugima. Tako ostaju vezani za ponašanje koje su naučili kao deca.
Konstelaciske metode kao pomoć u rešavanju traume iz detinjstva
Traume iz detinjstva, ne rešavaju se same od sebe.
Traumama iz detinjstva treba se pozabaviti na vreme, kako one ne bi generisale nove probleme. Sa adekvatnim tehnikama i metodama možemo traume iz detinjstva poprilično ublažiti ili anulirati. Jedna od tih metoda su radionice Porodičnih i Sistemskih konstelacija. Zahvaljujući njihovoj fenomenologiji i osobini da su vanvremenske i vanprostorne, možemo na energetskom nivou pomoći osobama koje su preživele traumu u detinjstvu. Bez obzira što su one grupna metoda, ja ih radim na takav način, da problemu pristupam potpuno individualno i sa mogućnošću potpune diskrecije.
Ako ste imali traumatično detinjstvo, ne čekajte preduzmite prvi korak. Prvi korak je ujedno i najteži ali najznačajni. Time ne olakšavate samo sebi nego i generacijama koje dolaze posle vas.
