Šta je stres?
Stres se javlja kada ne možemo da se nosimo sa određenim zahtevima, potrebama ili događajima. To je prirodan osećaj, koji ljudi imaju milenijumima. On može postati hroničan, ako ništa ne preduzmemo za njegovo rešavanje. Kao posledica mogu se pojaviti ozbiljniji problemi.
Energiju stresa možemo osetiti kada imamo zahteve ili potrebe u vezi posla, finansiskih pritisaka i problema kao i drugih situacija. Sve što predstavlja ili možemo pretpostaviti da će predstavljati pretnju za našu dobrobit može izazavati stres.
Stres nekada može biti i motivator. A može biti i presudan za preživljavanje. U stresnim situacijama svaka osoba reaguje aktiviranjem mehanizama borbe ili bega. To su prirodni iskonski odgovori našeg tela na stresnu situaciju – opasnost. Međutim kada se telo prelako pokreće na ovakvu reakciju, ili odjednom ima previše stresora, to može da obara energije fizičkog i mentalnog zdravlja.
Šta pokreće stres?
Stres je prirodna, nasleđena još od davnih predaka, odbrana od predatora ili opasnosti. Faktori okruženja koji pokreću reakciju da odgovorimo na potencijalnu opasnu ili izazovnu situaciju nazivaju se stresori. Neki od stresora mogu biti:
- Neprijatni zvuci
- Buka
- Agresivno ponašanje u našoj blizini
- Zastrašujući trenutci u filmovima
- Prebrza vožnja automobila
- Polaganje ispita
- Izlazak na prvi sastanak isl.
Energija stresa zna da se povećava sa porastom broja stresora. Najnovija istraživanja su pokazala da su najčešći stresori u ljudskoj populaciji problemi u vezi posla i novca.
Koji su fizički efekti stresa?
Energija stresa usporava neke telesne funkcije, koje su u funkciji probavnog i imunog sistema. Telo svoje energetske resurse prebacuje na disanje, protok krvi, budnost i pripremu mišića za naglu upotrebu. Reakcije tela na stres su:
- Porast krvnog pritiska i pulsa
- Ubrzano i pojačano disanje
- Usporavanje digestivnog sistema
- Napetost mišića
- Povišeno stanje budnosti
- Smanjenje imunološke aktivnosti
- Smanjenje ili potpuno odsustvo libida
- Povećano znojenje
Potpuno je individualno kako osobe reaguju na stresne situacije. Nekima ništa ne znači više stresora odjednom dok je drugima dovoljan samo jedan. I tada energija stresa može da dostigne svoj nagli skok. Vrste stresora su krajnje individualne, uz mnogo različitih faktora koji utiču na osobu i situaciju u kojoj se nalazi. Svaki pojedinac koji se oseća da nema dovoljno resursa da odgovori na stresnu situaciju će intenzivnije reagovati. To će prouzrokovati negativan uticaj na njegovo zdravlje.
Ponekad i neke situacije koje ljudi smatraju pozitivnim, mogu izazavati porast energije stresa. Neke od njih su:
- Rođenje bebe
- Odlazak na željeni odmor
- Peseljenje u novi dom
- Unapređenje na poslu
- Iznenadni dobitak novca ili drugih priznanja…
Razlog za ovakvu reakciju je taj što one podrazumevaju značajne promene i naglo prilagođavanje novonastaloj situaciji, nove odgovornosti i dodatne napore. Takođe često zahtevaju da osoba preduzme nove korake u nepoznato.
Vrste stresa i stresora
U psihologiji su poznate su dve vrste stresa: akutni i hronični stres. Za njihovo prevazilaženje, neophodni su različiti pristupi.
Akutni stres
Ovo je češći oblik stresa i kratkotrajan je. On se često javlja posle nekog traumatskog događaja. Kada se osoba suoči sa predstojećim izazovima i potencijalnim problemima u bliskoj budućnosti na primer posle otkaza na poslu ili smanjenja plate. Akutni stresori su često novi i imaju jasno i trenutno rešenje. Mogu biti i u težim situacijama u kojima postoji mogućnost da se osobe relativno brzo izvuku iz njih.
Akutni stres ne prouzrokuje istu količinu štete kao dugotrajni hroničan stres. Njegove kratkoročne posledice na fizičkom nivou se manifestuju kroz glavobolje, uznemiren stomak, preterano znojenje i slično.
Ponovljeni slučajevi akutnog stresa tokom dužeg vremenskog perioda mogu postati hronični i štetni.
Hroničan stres
Ova vrsta stresa se razvija tokom dužeg vremenskog perioda i njegova energija je mnogo više razarajuća. On proizvodi mnogo više štete po fizičko i mentalno zdravlje osobe. Disfunkcionalna porodica, dugotrajno siromaštvo, nesrećni brakovi su samo neki od primera, situacija koje često izazivaju visoke vrednosti energije stresa, pa i hroničan stres.
Povišena energija stresa, koja je dugotrajno prisutna u telu neke osobe, negativno utiče na njegove sisteme kao što su:
- Kardiovaskularni
- Respiratorni
- Imuni
- Reproduktivni
Stalna povišene energija stresa u telu može izazvati dijabetes, visok krvni pritisak, bolesti srca i probleme sa spavanjem. Hroničan stres može negativno uticati na mentalno zdravlje. U to slučaju se mogu pojaviti depresija, anksioznost, posttraumatski stresni poremećaj…
Ova vrsta stresa može se provući neprimećeno jer ljudi se često naviknu da se osećaju uznemireno i beznadežno. Osobe koje imaju dugogodišnji hroničan stres mogu doživeti konačan slom fizičkog i mentalnog zdravlja. Ovo ih dovodi do srčanog ili moždanog udara, samoubistava ili nasilnih radnji.
Stresori
Stresori se dele na tri vrste:
- Rutinski stresori – kao što su briga o deci i domaćinstvu, finansiske obaveze, izrada domćih zadataka…
- Nagle, ometajuće promene – porodična nesreća, nagli gubitak voljene osobe, saznanje o gubitku posla…
- Traumatični stresori – koji se javlja usljed ekstremne traume kao što su teške nesreće, napadi, rat, ekološke katastrofe, požari, poplave…
Koji su uzroci stresa?
Svaka osoba različito reaguje na stresne situacije. Ono što je stresno za jednu osobu, ne mora biti isto i za drugu. Ponekad energija stresa u telu neke osobe je različitog intenziteta za isti stresor samo u različitom vremenu i prostoru. Dakle sve je krajnje individualno i teško predvidivo.
Stanja mentalnog zdravlja kao što su depresija, osećaj nepravde, teskobe, frustracije, mogu doprineti da neke osobe dožive jaču energiju stresa od drugih.
Uobičajeni životni događaji koji mogu izazvati nagli skok energije stresa su:
- Pitanje neizvesnosti oko posla ili penzije
- Nedostatak novca
- Nedostatak vremena
- Intenzivna energija tuge
- Bolesti
- Porodični problemi
- Problemi u vezi, braku
- Razvod
- Preselenje
- Pobačaj ili gubitak trudnoće
- Strah od zločina
- Problemi sa začećem
- Čekanje važnog ishoda
- Strah od nesreće
- Gust saobraćaj
Neka od zanimanja takođe, mogu da budu veoma stresna. Tako da osobe koje su angažovane u nekim vojnim, policiskim, vatrogasnim i medicinskim službama mogu biti u stalnoj povišenoj energiji stresa. Kontrolori leta u vazdušnom saobraćaju stalno su izloženi strahu od eventualne greške, tako da im je energija stresa na poslu izuzetno visoka.
Simptomi i posledice stresa
Telo može reagovati na povišenu energiju stresa kroz:
- Pojačano znojenje
- Bolovi u grudima ili leđima
- Grčevi u stomaku
- Grčevi u mišićima
- Nesvestica
- Glavobolje
- Nervozni i nekontrolisani trzaji delova tela
- Senzacija proboda igle ili igala
- Opadanje kose
Neke studije su pokazale da povišena energija stresa kod roditelja, može izazvati gojaznost kod njihove dece. Povišene energije stresa kod neke osobe mogu negativno uticati na sisteme kojima ona pripada (porodica, radno okruženje, prijatelji…)
Emocionalne reakcije i stanja kod osoba koje su izložene energiji stresa mogu biti:
- Bes
- Pad koncentracije
- Umor
- Pad energije samopouzdanja
- Zaboravnost
- Nesigurnost
- Razdražljivost
- Nemir
- Grickanje noktiju
Povišene energije stresa mogu imati za posledicu i određene poremećaje kao što su:
- Poremećaji u ishrani (prejedanje ili gladovanje)
- Iznenadni besni ispadi
- Pojačana potreba za cigaretama
- Često plakanje
- Problemi u vezama
- Upotreba droge i alkohola
- Socijalno povlačenje
Kada energija stresa biva povišena dugoročno u nekoj osobi može izazavati razne komplikacije kod nje i njene okoline.
Svako od nas ukoliko oseti povišenu energiju stresa ili primeti njihove simptome može kratkoročno sebi pomoći na sledeći način:
- Povećanjem fizičke aktivnosti
- Smanjenjem unosa alkohola i kofeina
- Zdravom i adekvatnom ishranom
- Upravljanje prioritetima prilikom odrađivanja svojih obaveza
- Dobrom organizacijom svog vremena
- Meditacijom, jogom, masažom
- Prijateljski razgovori sa bliskim osobama
- Opuštanje i relaks kroz čitanje knjiga, gledane filmova ili slušanje muzike
Pogled na stres kroz konstelacije
U nastojanju da smanjimo energiju stresa možemo početi radeći na sebi kroz konstelaciske radionice i svoje lične radove. Ovom metodom se postižu sledeći rezultati:
- Uklanjanje ili promena izvora stresa*
- Promena pogleda i doživljaja stresne situacije
- Smanjenje efekta koje povišena energija stresa ima na telo
- Učenje alternativnih načina suočavanja
Klasična nauka je utvrdila, ali nije objasnila da ljudi koji su pod hroničnim stresom negativno utiču na svoju okolinu. Naša okolina i sitemi kojima pripadamo tako podležu indirektnom uticaju naše obarajuće enrgije stresa. Ova fenomenološka metoda nam omogućava da precizno detektujemo energetske situacije, koje direktno utiču na pojavu stresa kod nas. Samim tim pronalazimo energetske uzroke koji nas dovode do povećanog intenziteta energije stresa.
*izvor stesa često je nasledni transgeneraciski faktor koji se kroz lični rad vrati svom izvoru (odakle potiče)
Razrešenjem energetskih čvorišta koje prouzrokuju visok nivo energije stresa kod nas, ona se eliminiše. Samim tim štitimo naše mentalno i fizičko zdravlje i iskorenjujemo sve posledice koje imamo od negativnog dejstva energije stresa.
Rešavanjem uzroka i posledica povišene energije stresa, pomažemo sebi ali i svojim najbližima.
