Tokom detinjstva, tog kratkog vremenskog perioda, stičemo životna iskustva koja nas formiraju kao ličnosti. Negativna iskustva iz detinjstva mogu kasnije da budu generator negativnih energija i problema. Ona mogu ostaviti ožiljke koji nas prate tokom celog života.
U detinjstvu počinjemo da formiramo svoje stavove i uverenja o sebi i svetu oko sebe. U tom ranom periodu života počinjemo da stvaramo i odnos prema drugima – svojoj okolini. Ovo se sve dešava na nesvesnom nivou. Zbog toga je neophodno pozabaviti se ozbiljno i temeljno svojim najranijim životnim iskustvima. Jedan od načina su i konstelacijske radionice.
Negativna iskustva iz detinjstva najčešće mogu izazvati kod nas sledeće posledice:
Nedostatak poverenja prema drugim ljudima
Roditeljska manipulacija ili neispunjavanje obećanja datih detetu, prilikom vaspitavanja može stvoriti negativna iskustva sa veoma lošim posledicama. Ovde nisu uključeni samo roditelji koji mogu ostaviti loš i gotovo neizbrisiv trag na mentalni razvoj deteta. Tu mogu biti uključeni i znatno starija braća i sestre, rodbina, bake i deke, dadilje, staratelji i svi oni koji, kao autoriteti, u dužem vremenskom periodu borave sa detetom.
Takvo izmanipulisano dete teško će verovati drugim ljudima, a i samom sebi. Takođe, iz ovakve svoje energetske okoline, dete može izaći sa manjkom energije samopouzdanja i samopoštovanja. To dalje može prouzrokovati ozbiljne probleme u uspostavljanju odgovarajućih emotivnih i intimnih veza.
Kada se ne ispunjavaju obećanja i ne nagrađuje poželjno ponašanje prilikom vaspitavanja, dete ima osećaj da je prevareno i izmanipulisano. Tako nastaju njegova negativna iskustva. Detetu nije bitan razlog zašto nešto nije ispunjeno, i nevažno mu je da li je obećanje bilo izrečeno bez razmišljanja i sa određenom dozom neozbiljnosti. Ono ostaje duboko povređeno. Takođe, još veći problem može biti ako mu se kao nagrada obeća nešto potpuno nerealno i neizvodljivo u tom trenutku. Osećaj razočarenja kod deteta može ostaviti dubok trag negativnog iskustva.
Kada dete shvati da ga odrasli (za njega – autoriteti) lažu i da ne ispunjavaju obećanja, njegovo poimanje sveta može biti ozbiljno narušeno. Česta posledica ovoga su laži deteta koje mogu postati veoma loša navika u komunikaciji sa drugim osobama.
Strah od napuštanja
Negativna iskustva iz detinjstva mogu nam doneti i ovaj vid straha. Ako smo se u detinjstvu često osećali ignorisano, zanemareno, usamljeno ili napušteno, energija straha od napuštanja može nam biti gotovo neizbežna.
Tada su nam moguća 2 scenarija:
- Jedan je da se ovaj strah manifestuje tako što ćemo tolerisati bilo kakvu vrstu veze, samo da se ne bismo osećali sami ili usamljeni. Uz to možemo steći i pogrešno uverenje da nismo sposobni da se suočimo sami sa sobom. Tada smo spremni da platimo bilo koju cenu samo da ne ostanemo sami.
- Drugi scenario ili druga krajnost- javlja se nemogućnost uživanja u naklonosti i ljubavi voljene osobe. Za takve ljude trajna ljubav je „naučna fantastika” – gotovo neostvariva. Za njih energija ljubavi postaje neodvojiva od energije straha. Što više doživljavaju energiju ljubavi u svojoj okolini, to se u njima više generišu energije straha, anksioznosti i potrebe za begom. Naravno, takvi ljudi nisu sposobni za duže i uspešne veze. Oni emotivne odnose, podsvesno ili svesno, stalno održavaju na nivou neizvesnosti. Brzi i ponekad nelogični raskidi emotivnih veza njima se čine kao jedini izlaz iz ovakvih situacija.
Strah od odbijanja – neprihvatanja
Svako dete koje je tokom detinjstva doživljavalo konstantne kritike, postaje sebi najveći neprijatelj. Ono konstantno u glavi pokreće unutrašnji dijalog koji ne može uspešno da okonča, što za posledicu ima pojavu energija samouništenja i samopovređivanja.
Kasnije, u odrasloj dobi, kod njega se može javiti disharmonija između misli i dela – jedno misli, drugo radi. Takvim ponašanjem on lako podsvesno sabotira svoje planove i uspehe na bilo kom polju. Vrline, potencijali i talenti povlače se pred jakim obarajućim energijama samouništenja i samopovređivanja. U ovakvom energetskom disbalansu, pozitivne osobine koje vode ka uspehu sreći i zadovoljstvu, nemaju gotovo nikakve šanse. Takvi ljudi lako upadaju u energiju sumnje, pitaju se zaslužuju li ljubav i pažnju svoje najbliže okoline. Oni će takođe biti hendikepirani u davanju i primanju energija ljubavi, naklonosti i pažnje.
Mogli bismo reći da takvi ljudi lako ulaze u izolaciju i teško dožive svoj pravilan emotivni razvoj. Ponekad će ih gotovo bezrazložno obuzeti energije panike i anksioznosti u kontaktima sa drugim osobama. U slučajevima kada se suoče sa kritikama, doživljavaju ih vrlo lično, kao napad na svoju ličnost i integritet. Sa tog aspekta, vrlo im je teško pomoći, jer negativna iskustva iz detinjstva ugrožavaju njihovo poverenje prema drugim ljudima i čine ga veoma krhkim.
Ako roditelji ili drugi autoriteti često ponižavaju svoje dete ono može u sebi početi da gaji konstantnu energiju besa. Ovakvo energetsko stanje može dalje transformisati ljude u neosetljive tiranine. Može im ubiti empatiju i prema najbližim osobama. Takva pojava nasilja i konstantno njegovo prisustvo u porodičnim odnosima zna da se valja kroz generacije, ostavljajući emotivnu pustoš. Takođe može postati i generator raznih problema. Ovakva iskustva ostavljaju otvoren put raznim negativnim energijama, koje se kasnije indukuju u još veće probleme, kako za tog pojedinca, tako i za sisteme kojima on pripada.
Konstelacije i negativna iskustva iz detinjstva
Fenomenologija Sistemskih konstelacija nam omogućava da odemo kroz prostor i vreme da pronađemo situacije i učesnike koji su prouzrokovali negativna iskustva u klijentovom detinjstvu.
Kao konstelator, imam mogućnost da kroz konstelaciju promenim tu situaciju u prostoru i vremenu kako bi došlo do energetske harmonije, kako za to dete, tako i za one osobe koje su ga u toj situaciji povredile i ugrozile. Ovakva fenomenološka metoda može nam pomoći da se energetski oslobodimo i prevaziđemo negativna iskustva iz detinjstva. Tako otvaramo put svom razvoju. Takođe, konstelacije nam mogu pomoći i u svim našim odnosima u životu. Nažalost, ne možemo očekivati da vreme izleči i neutrališe negativna iskustva iz detinjstva, ako se mi sami ne bavimo time.Kao prvo, ta iskustva treba osvestiti i prihvatiti ih, kao i njihove posledice.
Takođe, treba da imamo iskrenu želju da ih promenimo, menjajući sebe, a ne druge.
To je vrlo važno. Treba da shvatimo da jedino kada menjamo sebe možemo pozitivno da utičemo na svoju okolinu, kako bismo se mi u njoj osećali prijatno i kako bismo sa njom uspostavili energetsku ravnotežu. To nam može rešiti mnoge životne probleme i blokade kao i česte konflikte sa drugim ljudima. Ovo nas može dovesti do energija sreće i životnog zadovoljstva. Kada to shvatimo i usvojimo možemo potražiti rešenja na konstelacijama.
