Nasilje dece prema roditeljima

Nasilje dece prema roditeljima je skup agresivnih radnji koje maloletnici čine svojim roditeljima, postupajući tako da se ovaj oseća ugroženim, zastrašenim i kontrolisanim.

Kao i kod porodičnog nasilja, nasilje između deteta i roditelja nije svedeno samo na fizičku agresiju. Ono podrazumeva uvrede, maltretiranje, manipulacije…

Vrste nasilja deteta prema roditelju

Veoma je važno razlikovati vrste zlostavljanja dece prema roditeljima:

• Nepoštovanje

Deca otvoreno iskazuju prezir prema roditeljima i nedostatak naklonosti prema njima. To rade često verbalnom agresijom, obraćajući im se ovako: „Šta ti znaš o tome! Nemaš ti pojma o životu! Vidi kakav/va si!“ i slično.

• Tiransko ponašanje

Deca koja uporno izbegavaju obaveze, krive roditelje za sve negativno što im se dešava u životu. Time dolaze do pogrešnog uverenja da imaju sva prava, ali ne i obaveze. Iz te energetske pozicije oni fizički ili verbalno napadaju svoje roditelje, prete im ili ih zastrašuju.

• Zloupotreba roditelja

Ova vrsta nasilja dece nad roditeljima je najčešća. Deca često svoje roditelje koriste kao „bankomate”, ucenjujući ih finansijski: „Ako mi ne kupiš ove patike, kako misliš da mogu da imam odgovarajuće društvo.“ Ili: „ Ako mi ne daš više novca, moraću da kradem.”

Često koriste i emotivnu ucenu. Na primer: „Ne voliš me! Ti si najgora majka/otac na svetu!”

Sve ovo rade kako bi ostvarili svoje želje.

Koji su faktori koji izazivaju nasilje deteta prema roditeljeu?

Dok čitate ovaj tekst, nameće se osnovno pitanje, kako je moguće da dete ima potrebu za nasiljem nad ocem ili majkom? Nasleđe ili oponašanje?

Trenutno nije moguće sa sigurnošću reći koji je od ovih faktora presudan za nasilničko ponašanje. Jasno je da na ovo može uticati genetika, koja može biti samo sklonost, tj. energetski osnov za ovu pojavu. Ne treba zaboraviti, niti zanemariti važnost učenja kroz imitaciju i uticaj na dete kroz njegovu okolinu – porodicu.

To ne znači da se nasilje između deteta i roditelja vezuje samo za iskustvo međusobnog nasilja između roditelja ili prema samom detetu. Naravno, kada je prisutno, ono samo povećava mogućnost ovakvog poremećaja.

Koji su faktori koji utiču da dete bude nasilno prema roditelju?

Postoji više faktora koji energetski stvaraju bazu za nasilje dece prema roditeljima. Najčešći među njima su:

• Činjenica da je dete sin jedinac ili da ima samo sestre. S jedne strane ga zbog toga tetoše, prezaštićuju i razmaze preko svake mere, a sa druge mu to stavlja veliki teret na pleća kao nastavljaču porodične loze.
• Kada je dete preživelo traume u detinjstvu, kao što su zlostavljanje, zanemarivanje, napuštanje…
• Kada roditelji provode premalo vremena sa decom, pa nedostatak pažnje kompenzuju novcem kupujući im skupe poklone.

Gde roditelji greše?

Naravno, ponašanje roditelja je fundamentalno za pojavu koja se karakteriše kao nasilje dece prema roditeljima.

• Preterana popustljivost roditelja prema detetu – skoro uvek je prisutna kod roditelja koji imaju malo vremena za svoju decu. Skloni su da im popuštaju zbog osećaja krivice. To pokušavaju da kompenzuju i kroz svoju kupovnu moć.
• Odsustvo granica i pravila ponašanja u međusobnim odnosima ili njihova nedoslednost.
• Emocionalna nestabilnost roditelja, koja može biti povezana sa konzumiranjem alkohola ili opijata.

Sve navedeno podstiče energiju nasilja kod maloletnika. Nasilje se ne dešava preko noći, ono nastaje i dobija svoje energetske korene još u detinjstvu: razmaženo dete teži da postane tiranin.

Šta mogu roditelji da urade?

Bilo bi divno kada bismo, uz svako dete koje se rodi, dobijali uputstvo za upotrebu. Npr. „Voli me i poštuj me i ja ću biti zadovoljan.” Ili „Ako želiš da budem uspešan, treba da me naučiš ovome…” Da, ali ovo ne postoji! Umesto toga, postoje smernice koje nam mogu pomoći u vaspitavanju dece. Evo nekih od njih:

• Postaviti jasna pravila

Treba postaviti jasne obrazovne i vaspitne strategije koje definišu unapred pravila ponašanja. Ona ne treba da budu izmišljena u hodu i postavljena ad-hok već treba da imaju svoj smisao i doslednost. Pogrešno je postavljati ih tek nakon lošeg ponašanja deteta.

• Vaspitavajmo decu kroz poštovanje i ljubav, a ne kroz energiju straha.

Uvesti disciplinu – da, uplašiti maloletnika – ne! Deci su, kao i odraslima, neophodna pravila i ograničenja, da bi se osećala bezbedno. Dete treba da zna da konkretna zabrana ima posledicu kroz određenu kaznu. Nažalost, ne može se drugačije.

• Izbegavati vikanje na decu

Pogrešno je vaspitavati decu vikanjem na njih. To je agresivna energija, koja se samo transformiše u takođe agresivnu reakciju deteta prema roditelju.

• Pozitivna podrška

Pozitivna podrška se sastoji u tome da decu treba nagrađivati, ali bez preterivanja u nagradama. Time podstičemo pozitivan trend promena kod dece, a da ona to ne rade samo zbog nagrade.

Takođe, treba pokazati da cenimo trud koji dete ulaže da dođe do svojih uspeha i promena. Pružimo mu verbalnu podršku i potvrdu da je na dobrom putu.

Tada dete lakše napreduje u svom ponašanju, savesnije ispunjava svoje obaveze, i postepeno prelazi u svoju samostalnost preuzimajući određenu dozu odgovornosti.

• Pomozite detetu da razvije meta kognitivne veštine

Naučite dete da razmišlja, da to radi na kreativan način, kao i da razvija kritičko razmišljanje. Izbegavajte fraze poput: ”Treba to da radiš, jer ti ja tako kažem! Ja znam bolje, ja sam ti roditelj“.

• Vaspitavajte decu uz energiju ljubavi

Ovo je najvažnije. Isto tako, važno je za roditelja da razlikuje ljubav od preterane zaštite.

Jednako je važno postaviti energetske granice. Ponekad, kada to situacija dozvoljava, pustite dete da pogreši i da samo ispravi grešku kako bi moglo da se promeni i nastavi dalje.

Preterana zaštita ne daje detetu mogućnost da se razvija i uči. Ono postaje lenjo da razmišlja, da donosi odluke, kao i da nauči šta je odgovornost.

Konstelacije i nasilje deteta prema roditelju

Iz gornjeg teksta  možemo zaključiti da je energetska harmonija u porodici odlučujući faktor za ličnost deteta.

Ne treba zaboraviti da je svaka ljudska jedinka različita i jedinstvena. Svi mi imamo različite duše i sudbine, ma koliko telo ponekad izgledalo vrlo slično.

Pa kako se onda desi da vaspitavamo decu na isti način, a ona budu sasvim različita?

Svako dete postaje deo porodičnog sistema u različito vreme. Sam porodični sistem, kao i svi mi, je u konstantnoj promeni. Tako da deca nisu u istom sistemu rođena, bila bebe, tinejdžeri, maturanti, studenti…

Još kada se na sve to dodaju iskustva naših duša iz različitih prostora i vremena, onda možemo shvatiti zašto smo svi različiti, a ponekad rodbinski i genetski veoma bliski.

Stoga, kada se desi nasilje deteta nad roditeljima treba svaki slučaj posmatrati zasebno, jer je krajnje jedinstven. U krajnjem slučaju, baveći se konstelacijama  i proučavajući ih, ja zauzimam takav pristup za sve probleme. Višedecenijsko iskustvo u konstelacijama mi je pokazalo da je svaki pojedinačni slučaj priča za sebe.

Iz toga možemo zaključiti da uzroci nasilja dece nad roditeljima mogu poticati iz različitih izvora. Od transgeneracijskih prenosa trauma, do trauma iz detinjstva, preko karmičkih nerazjašnjenih odnosa u porodici, pa sve do iskustava iz prethodnih života…

Za svu ovu problematiku efikasno nam mogu pomoći Porodične, Sistemske i Meta konstelacije.