Simetrično dete

Simetrično dete ne razume, da odrasli mogu da vrše bilo kakvu „vlast nad njim“. Roditelji su ga odgajali kao sebi „jednakog“. To ga sprečava da razvije sopstveni identitet. U stvari simetrično dete oponaša stavove svojih roditelja, preuzimajući njihove energije proistekle iz trauma i strahova. U tom detetu se indukuju sve one obarajuće energije roditelja.

Živimo u svetu gde se sve više deca ponašaju kao odrasli, a odrasli kao deca. U ovom konceptu možemo sažeti i pojednostaviti fenomen simetričnog deteta.

Simetrično dete se ponaša kao u ogledalu u odnosu na roditelje.

Simetrično dete se ponaša kao u ogledalu u odnosu na roditelje, nesvesno podstičući i imitirajući njihove negativne osobine i energije. Kao da im želi ukazati, koliko još moraju napredovati i raditi na sebi. Time sebi uskraćuje autentičnost i pravi energetske blokade u svom emotivnom i mentalnom razvoju.

Ovu pojavu podstiču i novim obrazovnim modelima u kojima ne postoji konkretno vršenje „vlasti“, niti jasna definicija majke, oca, dece. Nametnuta je neka vrsta demokratije. To ruši energiju hijerarhije porodice i društva. Bez hijerarhiskih pravila i principa, svi u sistemu doživljavaju sebe apsolutno jednakim. To postaje energetski disbalans, koji može samo da generiše probleme. Sistem nas tako uči, a ne kažnjava, da bi nas podstakao da popravimo učinjene greške i nepravde. O ovome sam pisao detaljnije u tekstu Porodične konstelacije – Poredak ljubavi – Oreder of Love

Karakteristike simetričnog deteta

Glavna karakteristika simetričnog deteta je njegov težak karakter. Ono uvek veruje da je u pravu, odlično zna šta želi. Simetrično dete mrzi svakog ko mu postavi bilo kakvo ograničenje ili uslov. Odrasle osobe veoma malo ceni, te im ne veruje da mu mogu pomoći. U njima ne vidi nekoga ko ima više saznanja i životnog iskustva. Jednostavno ih ne poštuje i ne ceni. Zbog toga se prema njima ponaša kao prema svojim vršnjacima. Saveti jednostavno ne dopiru do njega, odbacuje ih.

Simetričnoj deci je teško da uspostave prijateljstva sa svojim vršnjacima. Uglavnom su to odnosi u kojima se nadmeću i sukobljavaju. Energija empatije im je poprilično nepoznata pa prihvataju samo svoje gledište. Zatvaraju se za tuđa mišljenja, iskustva i savete.

Simetrična deca kada odrastu imaju velike poteškoće da se odvoje od svojih roditelja. Nisu previše vezani za njih, ali nisu spremni da započnu samostalan život. Njihove energije za prilagođavanje i toleranciju su izuzetno slabe, radije ostaju u svojoj „zoni konfora“.

Koje su osobine simetrične dece?

Maksimalna imitacija (kopija) odrasle osobe – odnosi se na „efekat ogledala“, koje ova deca doživljavaju prema svojim roditeljima. Trude se da maksimalno kopiraju roditelje. Zašto ovo postaje problem? Zato što imaju neograničen pristup životu odraslih, i na kraju kopiraju traume i loše energije iz njih. To ih vodi ka drugoj dimenziji, da su ravnopravni i jednaki sa svojim roditeljima. Tako ulaze prerano i na pogrešan način u svet odraslih.

Jednakost sa odraslom osobom – kada govorimo o ovoj pojavi kod simetrične dece, mislim na nedostatak autoriteta od strane roditelja. Za njih su roditelji ravnopravni sa njima u potpunosti. Takva situacija roditelje može da zavara. Roditelji simetrične dece mogu pomisliti da njihova deca brzo odrastaju i da brzo shvataju život. Međutim, čim se povede razgovor na ozbiljniju temu, ovakva deca se odaju njihovim dečijim pitanjima i neshvatanjima osnovnih životnih problema i situacija. Kao negativni rezultat ravnopravnosti dolazi do energetske, emotivne i hijerarhiske disfunkcije i zbrke.

Iluzija potpunosti – Iz celog tog haosa koji je nastao u više različitih ali povezanih nivoa, dete stiče lažni osećaj da zna sve i da može sve kao odrasla osoba. Naravno to nije stvarno i tek kasnije ova iluzija može da nestane.

Kako da se ponašate sa simetričnim detetom?

Roditeljima se savetuje, da ne odustaju i da ozbiljnije prihvate ulogu roditelja, kako svom detetu ne bi indirektno još više naudili. Davajući savete ponekad i naredbe, moraju se držati svoje roditeljske funkcije. To onda počinje da deluje i na energetskom nivou.

Ovakva deca često imaju potrebu, da preuzmu ulogu učitelja što ih kasnije može uvesti u nove probleme. Pre ili kasnije se sukobljavaju sa stvarnošću činjenica tj. shvataju da nemaju alate da ispravno deluju u tom svojstvu. To ih onda plaši, zbunjuje i dodatno dezorjentiše.

Simetrična deca ne veruju da trebaju da uče i da se vaspitavaju, te da je samo učenje i vaspitavanje deo njihovog odrastanja. Zbog toga ne slušaju ni roditelje ni nastavnike. To ih dodatno blokira da prođu kroz svoj mentalni i emotivni razvoj, kako bi na kraju mogli sebe da spoznaju i prihvate. Ona suštinski ne mogu sebe upoznati, jer se kreću u tuđim energijama misleći i smatrajući da su njhove.

Rešenje počinje od roditelja

Za rešavanje ovakve situacije, neophodno je krenuti od samih roditelja, koji treba da obnove i preuzmu porodične uloge. Roditelji i deca nisu isti. Roditelji treba da iskoriste svoj autoritet, radi pozitivnog usmeravanja dece na pravi put. Svako dete je emocionalno, ekonomski i socijalno zavisno od svojih roditelja.

Roditelji u ovakvim situacijama ne treba da budu pregovarači, već da se autoritativno ponašaju pazeći da ne pređu svoje granice. Za ovakvu decu je potrebno mnogo strpljenja, a na vama je da pronađete energiju i strpljenje u sebi i da budete dosledni.

Decu nikada ne smete tući!

Ako vaše dete pokazuje neke od ovih simptoma, možete rešiti postojeću problematičnu situaciju i preduprediti novonastale probleme koji kasnije zasigurno dolaze.

Na mojim konstelaciskim radionicama često u pratnji roditelja prisustvuju deca. U ovoj situaciji nije neophodno da dete bude prisutno (kao ni u svim ostalim konstelaciskim radovima). Prisustvo bar jednog od roditelja je obavezno. Pomozite detetu i sebi, oslobodite ga ove pojave na energetskom nivou. U ovom slučaju vreme vam nije saveznik.