Genetika ponašanja se osvesti kada dođe do spoznaje da nismo toliko različiti u ponašanju od naših roditelja. To može da bude uznemiravajuće, pogotovo za onaj vid ponašanja koji nam je neprijatan, neprihvatljiv i kog se nerado sećamo. Može nam se desiti da osvestimo da radimo sve ono što smo kao deca mislili da nikada nećemo raditi, kao roditelji.
To nas navodi da se zapitamo: kako je to moguće?!
Ponašamo se kao da je to porodično ili genetsko nasleđe. Ova sličnost nas muči do te mere da je ponekada apsolutno negiramo. Baveći se konstelacijama, spoznao sam da se svaka energija koju ne prihvatamo i koju želimo da oteramo, izguramo ili odbacimo, energetski lepi za nas. Kada nešto ovakvo odbacujemo i guramo od sebe, energetski ga samo jačamo.
Takođe, može nam se desiti da jasno vidimo i prepoznajemo tuđe obrasce neprijatnog ponašanja, a da ih istovremeno kod sebe ne primećujemo.
Svako od nas je sklon da prenosi nasleđeno, genetsko ponašanje, na nove odnose koje sam stvara. Sve što nam na energetskom nivou bude preneto iz porodice, biva utkano u nas. To je duboko usidreno u nama. Bez prihvatanja istine o svom ponašanju, osobinama i svemu što nama i drugima oko nas smeta i lične odluke da to menjamo, ono ostaje usidreno u nama i čini nas baš onakvim kakvi su bili naši preci.
Nekada dolazimo u situaciju da se zapitamo: da li smo zaista osuđeni da ponavljamo iste greške i da se ponašamo isto kao članovi naše porodice?
Zašto je genetika ponašanja važna?
Porodično nasleđivanje ponašanja prevazilazi koncept genetike. Od rođenja, pa i ranije, nikada ne prestajemo da učimo, menjajući se. Našim rođenjem i dolaskom u porodicu, počinje naše nesvesno učenje i imitiranje naših roditelja i drugih ukućana. To radimo bez mnogo razmišljanja.
Za nas je to novi svet i mi ga prihvatamo onakvog kakav nam je predstavljen. Imitacija roditelja i ukućana je tolika da ono što opažamo kod njih, za nas postaje uobičajeno i normalno. Njihov način ponašanja, izražavanja, upravljanja emocijama, njihovi stavovi i predrasude postaju nesvesno i naši. Mi svu tu energiju dobijamo i prihvatamo vremenom kao da je autentično naša. Asimiliramo je u potpunosti kao model koji treba slediti.
Lični rast i razvoj
Sva ova asimilacija i prihvatanje energije od svojih roditelja i ukućana je veoma značajna. Potrebno je da prihvatimo i genetiku ponašanja. Na ovaj način se stvara društvo i mi kao njegova nova jedinka u njemu možemo da budemo prihvaćeni. Samim tim, dobijamo i veoma važne energije pripadanja i prihvatanja od strane drugih članova porodice i društva. To nam daje početnu energiju samopouzdanja koja nam je veoma bitna za naš dalji razvoj.
Razvijajući se i odrastajući u svojoj porodici i okolini, kao i u sistemima kojima pripadamo, dolazimo u fazu kada imamo potrebu da budemo autentični. To znači da imamo svoje ja, tačnije potrebu da se malo razlikujemo od članova svoje porodice. To je možda prvo uočljivo kada uđemo u adolescenciju, pubertet. Tada počinju da se javljaju druge energije u nama. Porodica je tu da nas podrži u razvoju.
Tada članovi porodice, naročito majka i otac, treba da nas podrže i dozvole da napravimo određeni otklon u svom ponašanju u odnsu na porodicu. To mogu lakše da urade ako u porodici dominira energija iskrene ljubavi.
Odrastajući, shvatamo da naši roditelji i rođaci nisu idealni. Uviđamo da su oni isto ljudi kao i svi, sa svojim manama i vrlinama. Kao takvi, i oni su grešili i greše više ili manje.
Da li smo osuđeni da pravimo iste greške kao naši roditelji?
Mi nismo osuđeni da prenosimo sve energije iz genetike ponašanja ako to ne želimo. Pored nasleđenih i dobijenih energija, tokom života stičemo svoje autentične energije. Njih dobijamo kroz iskušenja i iskustva koja stičemo dok rešavamo životne probleme. Svaki naš adekvatan (ili neadekvatan) izbor rešenja, ostavlja energetski trag u nama. Svako od nas se neprestano menja, učeći kroz život.
Genetika ponašanja je samo osnov, na koji kasnije možemo i treba da dodamo i nove energije iz našeg ličnog rasta i razvoja. Sve to novo što steknemo i naučimo u životu, možemo takođe preneti svojoj deci. Tako se ljudsko društvo, zajedno sa nama, stalno menja i prilagođava novim datim okolnostima.
Da li može da se menja genetika ponašanja?
Naše ponašanje je rezultat svega onoga što smo dobili genetikom, porodičnim prenosom energija i iskustava, porodičnim stavovima, uverenjima, preživljenim traumama. Ali i rezultat svega onoga što smo stekli kroz život i onih energetskih informacija koje smo dobili kroz našu dušu i sudbinu. Ceo ovaj skup energija čini nas takvim kakvi jesmo.
Svet oko nas, sa svim stanovništvom, konstantno se menja zahtevajući da prihvatamo promene. Ako se ne menjamo, možemo izazvati lavinu problema sa kojima ne možemo da se nosimo, niti da ih uspešno rešavamo. Zato nikako nije dobro da to radimo sebi.
Uz pomoć Porodičnih, Sistemskih i Meta konstelacija, radeći na sebi, možemo da promenimo sva ona naša loša ili teško prihvatljiva ponašanja, bilo za nas, bilo za našu okolinu. Sve ono što osećamo kao neželjeni prtljag koji nas dovodi do generisanja problema, na raznim nivoima, možemo adekvatno i uspešno da rešimo na konstelacijskim radionicama.
Konstelaciske metode i genetika ponašanja
Za rešavanje problema izazvanih genetikom ponašanja samo Porodične konstelacije nisu dovoljne. U tekstu o Sistemskim konstelacijama sam opisao zašto je to tako, iz mog ugla. Ovde bih dao veoma važnu napomenu: Za čoveka nikako nije dobro da prekine odnos sa svojim precima i porodicom. To je isto kao da drvetu isečete korenje. Posle nekog vremena to drvo bi se srušilo i propalo.
Ovo važi čak i u slučajevima kada ste u porodici zlostavljani. Međutim, u ovakvoj situaciji nećete biti u bliskim odnosima, nego ćete prekinuti genetiku ponašanja. Predaka se ne odričemo, samo pravimo drugačije izbore.
Postoji mogućnost da se konstelacija koncipira tako da se uspešno oslobodimo samo od nekih obarajućih i štetnih energija, koje su deo genetskog nasleđa ili genetike ponašanja. Time otvaramo prostor za mogućnost promena u svom ponašanju bez uticaja energija genetskog nasleđa na nas.
Ne čekajte da primetite takvo ponašanje i kod svoje dece. Pokrenite promene!
