Asertivnost u komunikaciji i ponašanju je veština koju smo potisnuli iz našeg društva. Danas nam je, možda više nego ikad, potrebna asertivnost, ne samo u komunikaciji već i u ponašanju.
Termin asertivnost odnosi se na sposobnost da pravilno i uspešno sprovodimo svoja prava, poštujući druge. Sposobnost reći ne je jasan primer zdrave asertivnosti.
Asertivnom komunikacijom postižemo iskrene, direktne i ljubazne odnose, bez neadekvatnog reagovanja ili nanošenja patnje drugima. Asertivnim dijalogom, drugoj strani iznosimo šta zaista mislimo i osećamo prema nečemu.
Ovo je veština dijaloga koja je između pasivnosti i agresivnosti u komunikaciji. Pomoću te veštine možemo diplomatski da upravljamo situacijom, u kojoj drugi ne uzimaju više slobode nego što je to potrebno (neophodno).
Postavljanje ličnih granica, na čvrst i miran način, od suštinske je važnosti za kvalitet našeg života. Time sprečavamo da nam drugi nameću svoja mišljenja i stavove, koji nas ugrožavaju.
Koji su uzroci izostanka asertivnosti u komunikaciji?
Ako su naši roditelji činili greške u našem emotivnom vaspitavanju, to može imati posledica u našoj komunikaciji. Zbog emocionalnog zanemarivanja u detinjstvu, odrasla osoba se kasnije teško snalazi u prepoznavanju i odbrani svojih prava.
Primer:
Kada se dete rasplače zbog nečega, roditelj reaguje nekom od poznatih fraza: „Nije važno“, „Plačeš zbog gluposti“, „Prestani da plačeš“, „Plačko“ i sl.
Mališani će vremenom shvatiti da njihove reakcije nisu adekvatne. To ih uvodi u potiskivanje emocija, zbunjuje ih i čini nesigurnima u pogledu svojh osećanja. Kasnije, kada odrastu, oni neće moći da prepoznaju svoje emocije. Može im se desiti i da ne mogu da izraze to što osećaju na adekvatan način.
Takva situacija ih energetski destabilizuje i može ih odvesti u dve krajnosti. Jedna je da postanu osobe koje dozvoljavaju da ih drugi „gaze“ i nameću im svoja mišljenja. Druga je da ih dovode do toga, da budu vrlo agresivni u komunikaciji sa drugima, ako se sa njima ne slažu.
Na kraju, jedna od možda najgorih posledica roditeljskog zanemarivanja je nisko samopoštovanje i samopouzdanje.
Ovi mališani, kada odrastu, poverovaće da ne zaslužuju ljubav. Njihove emotivne veze, zbog emotivne nezrelosti, biće komplikovane i sa puno patnje za njih. Stalno će imati osećaj da će ih partner napustiti.
Šta nam donosi asertivnost?
Poznavanje i primena ključnih elemenata asertivnosti, pomaže nam da izrazimo ono što želimo i osećamo. Takođe nam omogućava da u određenim situacijama kažemo „ne“. U komunikaciji sa drugima, možemo uspešno da pregovaramo o razlikama koje nam stvaraju probleme, a da pri tome ne napadamo i ne ugrožavamo drugu stranu.
Osnovna stvar koju nam asertivnost donosi je ta da možemo da izgradimo dobru komunikaciju sa drugim ljudima, što je temelj dobrih odnosa. Koji su ključni elementi asertivnosti?
Ključni elementi asertivnosti
Fleksibilnost
Tokom života, obično naučimo da budemo pasivni ili agresivni u komunikaciji. Vremenom, možemo da razumemo da nam oba vida ovakve komunikacije stvaraju probleme. Upravo u tom trenutku, treba da shvatimo da nam je fleksibilnost u komunikaciji i razmišljanju neophodna. Ta fleksibilnost nam omogućava da naučimo asertivnu komunikaciju.
Adekvatan mentalni odgovor
Kada je naš mentalni obrazac negativan i kada smo u stalnom prisustvu negativnih energija, teže nam je da kvalitetno komuniciramo. Stalno smo u strahu da će nam drugi nametnuti svoja mišljenja i stavove.
Ključni element asertivnost u komunikaciji i ponašanju je izgradnja dobrog odnosa sa samim sobom. Da prihvatimo ono što jesmo. Da prihvatimo odgovornost za svoje postupke i dela. To će nam omogućiti osnovu za dobru asertivnu komunikaciju sa drugim ljudima.
Definisanje svojih problema
Nije prijatno razmišljati o svojim problemima, ali je neophodno. O samim problemima treba da razgovaramo sa nama dragim ljudima koristeći asertivnost u komunikaciji i ponašanju. Rešavanjem naših problema nestaće i njihove posledice.
Jasno definisanje svojih prava i prava drugih ljudi
Energije poštovanja i prihvatanja, kao i praštanja su osnove za dobru komunikaciju. To će, naravno, i poboljšati naše odnose sa drugim ljudima. Poštovanje znači prepoznavanje i uvažavanje dostojanstva drugih ljudi kao i vlastitog dostojanstva. To se manifestuje kao razmatranje svojih potreba, kao i potreba drugih. Neophodno je pri tome prihvatiti drugog čoveka takvog kakav jeste.
Korigovanje odbrambenog ponašanja
Odbrambeno ponašanje proizilazi iz predrasuda i uverenja. Ona su podstaknuta energijama straha, ispitivanja i suočavanja. To može da ukazuje na našu nesigurnost i nedostatak samopouzdanja.
Odbrambena ponašanja često dovode do toga da se ljudi teško razumeju. Takođe, mogu proizvesti energije verbalne, pa čak i fizičke agresije. U takvim situacijama različitost se, zbog njih, često doživljava kao nepremostiva prepreka. U tome ne vidimo priliku za obogaćivanje naših misli i staova, već pretnju i ugroženost našeg bića. Prepoznvanje i preispitivanje odbrambenog ponašanja je ključni deo priprema za primenu i ovladavanje ponašanja koje predstavlja asertivnost u komunikaciji.
Ključne tačke za asertivnu komunikaciju
Kada savladate i prihvatite sve elemente asetivnog ponašanja i komunikacije, neophodno je da se postavite tako da drugi lakše prihvate vaše granice i ograničenja.
Pored toga što imate jasne ideje i sposobnost da ih mirno izgovorite, takođe treba da tačno definišete šta želite da kažete.
To će vam omogućiti četiri ključne tačke za asertivnu komunikaciju. Time će se lakše poštovati vaša postavljena ograničenja (vaše granice).
Četiri ključne tačke asertivne komunikacije:
1. Obavestite sagovornika/e da imate nešto važno da saopštite
Ovo treba učiniti bez emocionalne reakcije i bez slanja optužujućih poruka ka sagovorniku/cima.
2. Objašnjenje problema iz vašeg ugla
Objasnite šta i zašto vam smeta i ukažite na posledice toga. Navedite svoje razloge za potrebu rešavanja ovakve situacije/problema.
3. Sugerisanje ponašanja koje vama odgovara
Objasnite drugima kako da se ponašaju prema vama i kakva obostrana korist proizilazi iz toga.
4. Pronalaženje kompromisa
Ako vam sagovornik kaže da vas ne razume ili se ne slaže sa vama, vi mu navedite razloge zbog kojih imate takav stav i takvo viđenje problema. Ukoliko se sagovornik/ci ipak ne slažu sa vama pokušajte da nađete kompromisno rešenje koje odgovara obema stranama.
Ova vrsta komunikacije može biti moćan alat za ispravljanje lošeg ponašanja vaših sagovornika prema vama. Naravno, uvek postoji mogućnost da drugi neće promeniti svoj stav i ponašanje. Budite mirni, bar ste pokušali i stvorili priliku za mirno razumevanje.
U svakom slučaju, izbegavajte nasilno ili agresivno sukobljavanje. Ako vaš sagovornik želi da se svađa uskratite mu tu priliku. To nije više vaš teren. Recite mu mirno da ćete nastaviti diskusiju nekom drugom prilikom, kada situacija za to bude smirenija. Tada imate više šanse da se bolje razumete, bez međusobnog povređivanja.
Konstelacije i asertivna komunikacija
Asertivnu komunikaciju i ponašanje primenjujem i potenciram na mojim radionicama. Kao što smo mogli videti i zaključiti do asertivnog ponašanja i komunikacije se može doći uz trud i zalaganje.
Na našim prostorima, zbog čestih ratova i narušenih međuljudskih i porodičnih odnosa, za asertivnu komunikaciju nije bilo mesta. U prisustvu viševekovne agresije, ova veština u komunikaciji je nažalost potisnuta. U agresivnoj sredini smo svi odrastali. Ali nismo samo mi imali takvu istoriju. Imao je skoro ceo ljudski rod.
Sada smo u situaciji da su nam tehnike rada na sebi i ličnog rasta i razvoja prilično dostupne. Iskoristite ih da biste poboljšali asertivnu komuninkaciju i ponašanje. Asertivna komunikacija i ponašanje je veština, umeće, koje nam je neophodno kako bismo kao ljudski rod nastavili svoj evolutivni razvoj.
